jutros

Ponekad zaboravim da sam suncem dodirnuta, prijateljski brezama
naklonjena. Da sam ona koja pomaže vjetru da bude vidljiv, zlatom
obasjana, bezbrižna i razigrana, spremna na igru s leptirima. Ponekad
jutrom postajem smežurana kao kakva starica, zapuštena i napuštena kao
stara kolibica. I premda stremim visinama i premda me izdaje kosa
podivljala; koža mi bude sasušena, za zemlju pripravna, na pad
osuđena – kao kulisa u Tim Burtonovim filmovima.